PVC stolarija

Nije dovoljno kupiti kvalitetnu stolariju, treba i pravilno izvesti njenu montažu. Dosta vlasnika nekretnina smatra da imaju dovoljno veštine i znanja da sami izvedu postavljanje svojih novih PVC prozora. Ukoliko ste i vi u toj grupi, donosimo vam nekoliko saveta, na koje greške treba da obratite pažnju.

Nepravilno merenje

Jedna od najčešćih grešaka pri postavljanju PVC prozora su pogrešne mere. Da bi se izbeglo loše prianjanje i praznine izmađu rama i zida, građevinski otvori moraju da budu tačno izmereni. I najmanja pukotina može da dovede do curenja vazduha i gubitka energije. Što bi rekao naš narod “tri put meri, jednom seci”.

Loše poravnanje

Da bi normalno funkcionisali, prozori moraju da budu idealno ravni i vertikalni. Nepravilno poravnanje PVC prozora može da izazove poteškoće pri njihovom otvaranju i zatvaranju. Za dostizanje potrebne preciznosti koriste se vaser vage, vaser creva i zidraski visak. Ispod prozora se postavljaju odgovarajući podmetači i podloške koje pomažu da se on dobro izravna.

Potrebno je obratiti pažnju i na stanje i kvalitet zidova. Ako su oni krivi, oronuli ili oštećeni, neće biti moguće da se prozori pravilno montiraju. Zato pre montaže, treba prvo rešiti probleme na zidovima.

Loše pričvršćivanje prozora

Labavi i nestabilni prozori ne samo što neće pravilno da funkcionišu, nego su opasni po okolinu zato što mogu da ispadnu i povrede nekog. Pri instalaciji prozora treba da se koriste šrafovi i ekseri koji su propisani od strane proizvođača. Okov (šarke, brave, kvake) mora dobro da se zategne kako bi se izbegli problemi sa funkcionisanjem prozora.

Veliki PVC prozori, da bi mogli da izdrže težinu i dejstvo spoljnih sila. zahtevaju dodatna ojačanja. Ukoliko se ojačanja ne postave, prozori se tokom vremena opuštaju i savijaju.

Nepravilno zaptivanje

Dobro zaptivanje (dihotovanje) prozora je veoma važno za sprečavanje curenje vazduha i vode kroz njih. Za zatvaranje praznina između okvira prozora i zida, treba treba ravnomerno i obilno da se nanesu visokokvalitetne dihtung trake i zaptivači (silikon, kit, itd.). Na taj način energetska efikasnost prozora biće uvek na najvišem nivou.

Prilikom montaže treba da se vodi računa i o termodilataciji. Kao i sva tela i PVC prozori se prilikom promena temperatura šire i skupljaju. Zato je potrebno da se ostavi dovoljno prostora za ova širenja, u suprotnom može vremenom da dođe do savijanja, pucanja i drugih oštećenja prozora.

Loša hidroizolacija

Prilikom montaže prozora mora da se razmišlja o pravilnoj drenaži vode. Oko ramova prozora treba da se postavi visoko kvalitetna hidroizolacija koja će štititi prozore od vode i ostalih atmosferskih uticaja. Ramovi prozora imaju male kanale kroz koje voda može da otiče i koji sprečavaju da se ona skuplja oko prozora. Veoma je važno da se vodi računa da se ovi kanali ne zapuše. U protivnom može da dođe do problema sa buđom i oštećenjima koja su izazvana vlagom i vodom

Posle montaže treba proveriti kako rade

Dosta majstora kada završe posao zaborave da provere kako prozori rade. Ukoliko kasnije bude problema, treba ih naknadno zvati da se vrate i završe posao, a to je naporno kako za majstore tako i za vlasnike. Zato, ako već oni zaborave, gazda treba da proveri da li se prozori glatko otvaraju, zatvaraju i zaključavaju.

Ne vođenje računa o uputstvima proizvođača

Svaki proizvođačPVC prozora ima posebne smernice i uputstva u vezi montaže. Njihovo nepoštovanje može da dovede do grešaka koje garancija ne pokriva. Ukoliko sami vršite montažu, dobro pročitajte ova uputstva i strogo se pridržavajte preporuka proizvođača. Montaža prozora treba da je usklađena i sa lokalnim građevinskim propisima kako ne bi došlo do kažnjavanja od strane građevinskih inspekcija.

Prevelika žurba i zanemarivanje bezbednosnih mera

Montaža PVC prozora zahteva pažnju i preciznost. Prevelika žurba može da dovede do grešaka i loših odluka. Nameštanje prozora se dosta često radi na većim visinama, koristi se dosta opreme i alata, tako da su povrede pri radu veoma realne. Zato je neophodno koristiti odgovarajuću zaštitnu opremu, sigurne merdevine i pridržavati se bezbednosnih mera.

Završna reč

Iako će nekome izgledati laka i jednostavna, montaža PVC prozora može biti veoma izazovna i komplikovana, a posebno za neiskusne vlasnike koji bi želeli da malo uštede na majstorima. Ali, ako niste sigurni i nemate “zlatne” ruke, i odgovarajući alat, bolje je da potražite majstore koji imaju znanja i iskustva.

Slike: Pexels.com

Dom je mesto gde se vraćamo posle napornog radnog dana, gde provodimo najviše vremena, gde čuvamo naše najdragocenije stvari i uspomene. Naši domovi su naša utočišta, mesta gde se odmaramo i opuštamo, gde živi naša porodica, gde je toplo i bezbedno.

Postavlja se pitanje kako da ga sačuvamo bezbednim i zaštićenim od provalnika i bezobzirnih lopova.

U produžetku vam donosimo nekoliko saveta kako da povećate sigurnost i bezbednost u vašim domovima.

Brave sa više tačaka zaključavanja

Sistem za zaključavanje vrata sa više tačaka je bezbednosni mehanizam koji koristi više tačaka za zaključavanje, sa ciljem obezbeđivanja većeg nivoa sigurnosti i zaštite od neovlašćenog pristupa. Ugrađuje se kod ulaznih, balkonskih i ostalih vrata, ali i kod prozora. Sistem je sastavljen od više bravica koje se zaključavaju istovremeno i na taj način se sprečava da se vrata otvore ako se probije ili ošteti neka od tačaka zaključavanja. Kada se pomoću jednog ključa brava zaključa, istovremeno se duž vrata ili prozora zaključava više tačaka. Ove brave mogu da se ugrade u svim vrstama stolarije – drvene, metalne ili od PVC-a.

Zaključavanje prozora

Prozori koji se zaključavaju se retko nalaze u prodaji. Ali ako se vaša kuća ili stan nalazi na bezbednostno osetljivom mestu, gde je procenat kriminaliteta i provala veliki, potrebno je da povedete računa oko njihovog zatvaranja i zaključavanja. Od proizvođača stolarija je danas moguće naručiti prozore koji poseduju brave za zaključavanje. Posebno treba obezbediti prozore u prizemlju i ostale kojima može lako da se pristupi merdevinama.

Još jedna mera sigurnosti je da se na staklo postaviti laminirani film koji je otporan na provale. Ovaj film je napravljen od polivinil hlorida ili poliestera i sa jedne strane je premazan lepkom. Lepak omogućava lepljenje na staklo i tako se sprečava da se staklo razbije.

Ugrađivanje ojačanog stakla

Ova stakla su tako napravljena da mogu da izdrže jake udare i da onemoguće provalnike da lako razbiju prozor i da uđu u stan. Postoje dve osnovne vrste ojačanog stakla:

Kaljeno staklo. Kaljeno staklo se pravi zagrevanjem običnog stakla na veoma visokoj temperaturi, posle koje se brzo hladi. Proces kaljenja čini staklo mnogo jačim. Kada se kaljeno staklo razbije, ono se raspada na male, relativno bezopasne fragmente umesto na velike, i oštre krhotine. Na taj način se smanjuje rizik od ozbiljnih povreda u slučaju loma.

Laminirano staklo. Laminirano staklo se pravi stavljanjem sloja polivinil butirala između dva ili više slojeva stakla. Ovaj sloj drži staklo zajedno čak i kada se razbije. Kada se laminirano staklo razbije, može da pukne i da se napravi rupa, ali komadi stakla ostaju zalepljeni za ovaj film i ne raspršavaju se, tako da staklo ne gubi svoj integritet.

Ojačana stakla imaju nekoliko kategorija otpornosti, tako da u zavisnosti od stepena opasnosti mogu da se odaberu najadekvatnija.

Ukoliko je stepen opasnosti veoma visok, na svoje prozore možete da postavite metalne rešetke.

Pošljunčavanje staza oko kuća

Većina vlasnika kuća ne gleda na ovakve staze kao na sigurnosnu meru, ali buka provalnika koji hoda po šljunčanoj površini noću može da upozori na moguću provalu. Tako da umesto da vaša staza bude popločana betonskim pločama ili behatonom, možete da je prekrijete šljunkom. Ili još bolje nekom kombinacijom. prepouuje se i da staze i dvorište budu osvetljene.

Nadamo se da smo ovim savetima pomogli da vaš dom bude bezbedniji, a vi i vaša familija da se osećaju sigurnijim.

Slike Pexels

Tokom vrelih letnjih dana, a posebno noću, nema ništa lepše nego širom otvoriti prozore i provetriti prostorije. Sve pod uslovom da na svojim prozorima imate postavljene komarnike. U protivnom, samo za nekoliko minuta stan će vam biti prepun komaraca koji vam neće dati mira, i od vašeg mirnog sna neće ostati ništa.

Komarce možete dobiti i kada na prozorima imate komarnike, ako su oni oštećeni, poderani ili puni rupa. Oni su dovoljno sitni da mogu da prođu i preko najmanje rupe. I budite sigurni da će je pronaći. Neko spušta roletne i tende, navuče zavese ili stavi čaršave na prozore, ali sve je to džaba. Najbolja, a možda i jedina prava zaštita od njih su komarnici.

Najčešće na komarnicima strada njihova mreža. Ukoliko vam je mreža na komarnicima oštećena, ne morate da kupujete nove komarnike, možete je relativno lako zameniti.

Kako se mreža na komarnicima oštećue?

Komarnici su veoma čvrsti i izdržljivi, ali tokom vremena se troše i oštećuju. Do njihovog oštećenja može da dođe iz sledećih razloga:

Zub vremena– tokom vremena usled redovne upotrebe, stalnog otvaranja i zatvaranja i izlaganja vremenskim uslovima, dolazi do zamora i slabenje materijala, habanja, opuštanja, kidanja i pojava rupa na mreži.

Usled lošeg vremena - oluje, jaki vetrovi, kiša, sneg i grad mogu da pocepaju mrežu komarnika. Jak vetar može da nanese na njega delove grana i prljavštine, dok grad može pocepati mrežu.

Deca i kućni ljubimci – deca usled igre (kao i odrasli usled nepažnje) mogu da se naslone na komarnik ili da prođu kroz njega, i tako da oštete i pocepaju mrežu ili da saviju njegov okvir.

Kako popraviti i zameniti mrežu na komarnicima

Zamena mreže na komarnicima je relatnivno jednostavan zadatak koji se uz prave alate i uputstva može lako obaviti.

Potreban alat. Pre nego što počnete, uverite se da imate sve potrebne alate. Trebaće vam nova mreža, metar, klješta, nož, skalpel, makaze, čekić, šrafciger.
Pri korak je da se stara i oštećena mreža komarnika ukloni. U zavisnosti od vrste komarnika (postoje fiksni komarnici, komarnici sa šarkama, rolo komarnici, klizni plise komarnici, itd.), mreža je pričvršćena na razne načine. Adekvatnim alatom treba mrežu i njene držaće pažljivo skinuti sa okvira.
Dobro očistiti okvir komarnika kako bi bio spreman za novu mrežu.
Precizno izmeriti i iseći novu mrežu. Preporučuje se da nova mreža bude za nekoliko santimetara veća zbog boljeg prijanjanja. I najmanja pukotina će biti otvorena vrata za sićušne komarce. Mreža je obično od fiberglasa ili sličnog materijala i može da se seče oštrim nožem, skalpelom ili makazama.
Fiksiranje mreže na okvir komarnika. Oko oboda mreže na svakih nekoliko centimetara se postavljaju držači ili traka. Pre vraćanja komarnika na prozor treba proveriti da li je mreža čvrsto pričvršćena na svoj okvir i da li eventualno ima pukotina i otvora.
Neki fiksni komarnici se pričvršćuju pomoću čičak trake. Kod ovakvih traka treba nekim tupim predmetom da se prođe preko cele površine (ovi komarnici se ne preporučuju zato što čičak traka popušta za relativno kratko vreme) kako bi mreža svuda i ravnomerno nalegla.
Kada je zamena mreže završena, komarnik treba pažljivo vratiti na svoje mesto. Prozor treba testirati, tako što će se nekoliko puta zatvoriti i otvoriti i tako videti da li komarnik i mreža dobro funkcionišu.

Završna reč

Komarnici su svojevrsni štitovi koji sprečavaju ulazak neželjenih insekata u unutrašnjost prostorija i veoma je važno da budu u dobrom i ispravnom stanju.
Srećom, kao što ste videli, zamena mreže nije previše komplikovan zadatak i može skoro svako da ga obavi. Potrebno je samo odvojiti malo vremena, posedovati dobar alati pažljivo pristupiti popravci pri tome vodeći računa o bezbednosti.

Ipak, ako vlasnik nije dobar u popravkama, nema vremena, ni potreban alat, ili se radi o komplikovanijim sistemima (rolo i plise komarnici), bolje je da se angažuju profesionalni majstori koji imaju iskustva u održavanju i montaži komarnika.

Slike Inženjering Bau

Zavese od poda do tavana

Da li vam se čini da su vaši prozori previše “goli” i da izgledaju pomalo sterilno? Takav izgled može da se popravi umešno odabranim zavesama, žaluzinama, roletnama i kapcima koji prozorima daju jedinstveni izgled, stil i šarm. Osim toga preko njih može da se kontroliše količina sunčeve svetlosti u prostorijama, kao i stepen privatnosti koju želimo da postignemo. U nastavku teksta možete da pročitate nekoliko nestandardnih ideja kako da vaši prozori izgledaju lepše i privlačnije.

Zavese od poda do plafona

Ovo su zavese za hrabre. Veoma su elegantne i promovišu smirenu i mirnu atmosferu. Potpuno prekrivaju prozore, sprečavaju neželjene poglede i stvaraju iluziju visine i prostranosti. Zbog toga se koriste kod manjih stanova i garsonjera. Ako su od debljeg materijala mogu skoro potpuno da spreče ulazak sunčeve svetlosti i da zamrače prostoriju. Ovakve zavese se preporučuju kod prozora u spavaćim i ostalim sobama u kojima se ukućani odmaraju i spavaju.

Prozirne zavese

Ukoliko više volite mekši, prozračniji i romantičniji izgled, razmislite o prozirnim zavesama. Preko njih ćete najbolje ostvariti onaj veoma delikatan balans između privatnosti i kontakta sa okolinom. Ovakve zavese stvaraju prijatan ambijent, toplu i privlačnu atmosferu i često se koriste u kombinaciji sa roletnama i debljim zavesama. Posebno se preporučuju kod nekretnina koje su okružene lepim pejzažima.

Prozirna zavesa

Drvene roletne (žaluzine)

Ove roletne imaju prirodan i rustikalan izgled i u prostorije unose toplinu i stil. Drvene letvice mogu da se podešavaju i tako se kontroliše intenzitet svetlosti koja ulazi u sobi. Veoma su jake, izdržljive i pružaju dobru zaštitu od provala. Njihov mali nedostatak je što što su relativno teške, skupe i traže veće održavanje (kao i kod drvene stolarije moraju svake godine da se farbaju, lakiraju i bajcuju).

Vertikalne roletne

vVertikalne roletne

Za staklena balkonska klizna vrata se preporučuju vertikalne roletne. One omogućavaju lak pristup vratima, dok se balans sunčeve svetlosti i privatnosti lako kontroliše pomoću letvica koje mogu da se podešavaju. Mogu da budu od različitih materijala (drvo, metal, plastika), boja i dezena.

Panelne klizne roletne

Ove roletne su relativno novi proizvod i koriste se kod velikih prozora i kliznih balkonskih vrata. Veoma su popularan izbor dizajnera koji žele da kreiraju moderne i minimalističke efekte u enterijerima.

Sastoje se od nekoliko vertikalnih panela koji mogu da se klizaju na šini. Paneli mogu da budu od različitih materijala, najčešće od tkanina od prirodnih vlakana, ali i od PVC-a (koji se više koriste prilikom pregrađivanja prostorija). Za njihovo otvaranje i zatvaranje se koriste različiti mehanizmi, od ručnog kontrolisanja pomoću konopca, poluge ili trake, do električnih komandi. Kada prozori treba da se otvore, paneli se slažu na jednu stranu, a kada se zatvore prekrivaju ceo prozor.

Panelne klizna zavese

Završne reči

Dom je mesto gde se ukućani opuštaju, zabavljaju i provode vreme sa svojom porodicom. Od doma se zahteva da je udoban, topao i da zrači pozitivnom energijom. Veoma važan deo tog prostora su prozori, koji moraju besprekorno da se otvaraju i zatvaraju, ali i da lepo izgledaju i da imaju svoj estetski pečat. Izgled prozora može da se oplemeni pravilnim izborom zavesa, žaluzina i roletni. Ovi dodaci pomažu da se postigne savršena ravnoteža između estetike i funkcionalnosti prozora, istovremeno stvarajući privlačno i harmonično okruženje.

Slike Pexels

Jedan u poslednje vreme dosta popularan i korišćen način da se dobije koji kvadrat više, je zastakljivanje stambenih površina. U principu se može pregraditi i zastakliti skoro svaka vrsta slobodnog prostora – terasa, dvorište, bašta, može se napraviti čak i nova dodatna soba. Zastakljeni prostori se koriste kod stanova, kuća, vikendica, kafića, restorana, poslovnih prostorija, itd. i mogu da budu na bilo kom sprati i sa bilo koje strane (možda najveći estetski utisak pružaju veliki stakleni tremovi sa prednje strane) nekretnine. Kao i kod svake druge sobe, u njima mogu da se instaliraju radijatori, klima uređaji i ostala rashladna i grejna tela, da se postavi adekvatna rasveta, da se unesu komadi nameštaja, bela tehnika i elektronski uređaji.

Ovako novo dobijene prostorije mogu da se koriste za obavljanje svakodnevnih aktivnosti, za rad, odmor, dečiju igru, za smeštaj cveća i kućnih biljaka, da se koriste kao pomoćne prostorije, staklenici, zimske bašte, itd.

Koji materijali se koriste?

Osim stakla, za zastakljivanje stambenih površina mogu da se koriste i drugi materijali, kao na primer, PVC folije, tende, roletne, laksan. Ipak, stakleni paneli su kod arhitekata i dizajnera unutrašnjeg prostora omiljeni, zato što:

omogućavaju ulazak velike količine sunčeve svetlosti,
pružaju zaštitu od kiše, snega, vetra i ostalih klimatskih uticaja,
ne narušavaju izgled i vrednost nekretnine
i što je možda najvažnije, uspostavljaju neposrednu vezu između unutrašnjih i spoljašnih prostorija.

Kad smo kod stakla, mogu da se koriste sve vrste - jednoslojna, dvoslojna, troslojna, prozirna, ili ukoliko je potrebna veća privatnost, mat stakla. Ali, zbog daleko boljih izolacijskih osobina, preporučljivije je koristiti niskoemisiona (Low-E) stakla koja su premazana posebnim metalnim slojem koji odbija deo sunčeve svetlosti.

Isto tako, zbog strukturne i statičke izdržljivosti, stakleni paneli koji se koriste za zastakljivanje treba da imaju veću debljinu ili da budu ojačana.

Za samu konstrukciju, mogu da se koriste metalni, PVC, ili ređe drveni ramovi. Od toga koji se materijal koristi zavisi izgled, energetska efikasnost i trajnost zastakljenog dela. Ukoliko se zastakljiuju veće površine neophodno je postaviti temelje i betonska ojačanja.
U bezbednosno osetljivim sredinama, posebno ako se radi o prizemlju i nižim spratovima, na staklena proširenja se ugrađuju rešetke.
Dosta snažan efekat se dobija ako se na ulazu ovih staklenih proširenja postave staklena klizna vrata.

Zastakljena bašta

Održavanje

Staklo i ramovi koji se koriste za zastakljivanje prostorija zahtevaju redovno održavanje kako bi se obezbedila njihova dugovečnost i lep izgled. Kao i kod klasičnih prozora, u održavanje spada redovno čišćenje prašine i prljavštine i rutinska provera mogućih oštećenja i zaptivanje pukotina.

Troškovi

Staklena proširenja su skuplja od zidanih iz jednostavnog razloga što je staklo skuplji materijal od cigle, betona ili kamena.

Isto tako, za montažu velikih i teških staklenih panela potreban je specijalan alat (ponekad i dizalica), kao i obučena radna snaga, što kod zidanja nije slučaj.

Ne treba zaboraviti da se prilikom zastakljivanja stambenih površina moraju poštovati potrebni građevinski propisi i tražiti dozvola kod opštinskih i inspekcijskih organa. Ukoliko se prelazi preko zajedničke granice, zida, ograde i sl. potrebno je da se dobije dozvola i od komšija.

Prilikom projektovanja novog i renoviranja starog stana (ili kuće) ne sme se potceniti uticaj energetske efikasnostikod stolarije, a posebno kod ulaznih vrata.Energetski efikasna ulazna vratau velikoj meri štedi energiju i omogućuje da dom zimi bude topliji a leti prijatno svežiji, uz dosta niže račune. Ovakva vrata su napravljena korišćenjem materijala i tehnika koje povećavaju izolaciju, ne dozvoljavaju prolazak vazduha i na taj način sprečavaju da toplota izađe ili uđe u prostorije.

Materijali koji se koriste kod energetski efikasnih vratiju

Za krila i štokove energetski efikasnih vrata najviše se koristi polivinil hlorid (PVC), ali i neki kompozitni materijali, pa i drvo koje ima izuzetno veliku izolacionu moć. Može da se koristi i aluminijum ili neki drugi metal, ali potrebno je da se taj materijal dodatno izoluje PVC oblogama ili toplotnim prekidima.

Ukoliko na vratima postoji deo pod staklom, koristi se termopan zastakljivanje, koje je sastavljeno od više staklenih panela (dva ili tri) između kojih se nalazi plemeniti gas (Argon, Kripton). Dodatna izolacija se može postići ugradnjom niskoemisionog Low-E stakla koja je premazano posebnim metalnim slojem (titanijum oskid) koji odbija deo sunčevih zraka.

Kvalitetno zaptivanje

Energetski efikasna ulazna vrata moraju da imaju kvalitetno zaptivanje kako bi se sprečila cirkulacija vazduha kroz nju. Za tu namenu može da se koristi pur pena, lepak, silikonske, gumene ili PVC trake, koje hermetički zatvoraju sve manje ili veće pukotine. Osim curenja vazduha, zaptivanje sprečava i prolazak vode i vlage ktoz vrata. U posebno hladnim uslovima kao dodatna izolacija za zatvranje dna vrata koriste se podesivi pragovi.

Montaža

Osim materijala i kvalitetne izrade, za postizanje visoke energetske efikasnosti, od krucijalnog je značaja pravilna montaža. Kvalitetna montaža omogućava da vrata dobro dihtuju i da nema praznina i curenja vazduha između zida i štoka.

ulazna vrata u hladnom području gde vladaju oluje

Kako odabrati energetski efikasna vrata?

Da li ćete kupiti energetski efikasna ulazna vrata zavisi od nekoliko uslova:

Procena potreba– ukoliko vam se nekretnina nalazi na hladnom mestu, na većoj nadmorskoj visini, na području gde su zime oštre i hladne, gde duvaju snažni vetrovi i gde su izdaci za grejanje visoki, onda se nabavka energetski efikasne stolarije svakako isplati. I ne samo stolarije, nego je potrebno izolovati celu kuću, zidove, tavan, podrum, itd.

Raspoloživi budžet– treba znati da energetski efikasna vrata imaju veću nabavnu cenu. Ali, kada se razmišlja o kupovini, treba uzeti u obzir dugoročne uštede na računima za grejanje i hlađenje koje ona omogućuje. Da biste tačno znali da li će, i za koliko vremena da vam se vrati početna investicija, treba da uzmete digitron u ruke i da izračunajte.

Pročitajte recenzije i ocene– nisu sva vrata istog kvaliteta, neka stvarno ima veliku energetsku efikasnost, a druga samo dobru reklamu. Odvojite malo vremena i istražite recenzije i ocene različitih modela vrata i proizvođača kako bi ste se dobro informisali i pročititali iskustva drugih kupaca.

Garancije– ozbiljni proizvođači i prodavci za svoje proizvode daju garanciju. Što duža garancija to je kvalitet proizvoda veći. Nikako ne kupujte ulazna vrata koja nemaju garanciju.

Izgled i stil - energetski efikasna vrata po izgledu i stilu ne sme da se razlikuje od klasičnih ulaznih vratiju. Njihova visoka izolaciona moć je samo dodatak, i vlasnici nisu prinuđeni da radi efikasnosti žrtvuju izgled ulaza u svoju nekretninu.

Slike Pexels

Svako želi da njegov dom izgleda lepo i savremeno. A sastavni i veoma važan deo svake nekretenine su svakako prozori. Koji su nanoviji trendovi kod prozora?

Savremeni trendovi kod prozora

Moderena dizajnerska rešenja kod prozora imaju sledeće karakteristike:

Energetska efikasnost

Energetska efikasnost kod prozora je danas najznačajniji trend. Energenti su postali veoma skupi i udar povećanih troškova za grejanje i hlađenje na budžet građana uopšte nije mali. Savremeni prozori se dizajniraju tako da se minimizira gubitak toplote kroz njih, koriste se energetski efikasni materijali i rešenja: dvostruka i trostruka stakla, niskoemisiona (Low-E) stakla, ramovi sa više komora ispunjeni vazduhom ili nekim od plemenitih gasova, itd.

Osim termo izolacije, moderni prozori nude i visok stepen akustične izolacije.

Veliki prozori

Najnoviji arhitektonski projekti u svetu teže ka planiranju stanova sa manjim brojem prozora, ali koji imaju veće dimenzije.

Veliki prozori omogućavaju bolji panoramski pogled prema vani bez ikakvih suvišnih elemenata koji bi smetali, kao i nesmetani ulazak veće količine sunčeve svetlsoti.

Čak se ide ka tome da celi zidovi budu od stakla (stakleni zidovi). Ovako velike staklene površine imaju metalne ramove koji povećavaju njihovu otpornost, jačinu i statičku stabilnost.

Mnogo se koriste veliki klizni prozori i balkonska vrata, koji jednim otvaranjem spajaju unutrašnjost i spoljašnost nekretnine.

Manje je više

Veliku popularnost u današnjoj arhitekturu imaju minimalistički trendovi, gde su prozori jednostavni i imaju što je moguće manje nepotrebnih detalja i ukrasa. Venecijaneri, zavese, tende, rešetke i drugi dodaci, ako su uopšte prisutni, su uklopljeni u celinu prozora na način da se što manje vide.

Ramovi koji su u skladu sa ovim stilom su tanki, ne ometaju panoramski pogled, dok istovremeno dozvoljavaju ulazak maksimalno moguće količine sunčeve svetlosti, koja može da prodre dublje u prostoriju. Za izradu tankih profila najviše se koristi aluminijum. Aluminijumski prozori su veoma snažni, izdržljivi, laki i imaju moderan izgled. Njihova ahilova peta je slabija izolacija zato što je aluminijum dobar provodnik toplote, ali to se rešava dodavanjem termoprekida i PVC obloga.

Okov

Kod okova dominiraju geometrijski oblici i čiste, oštre i ugaone linije. Šarke, brave, ručice za otvaranje imaju jednostavan i sofisticiran izgled i sakriveni su od pogleda tako što su ugrađeni u ramove prozora.

Sve se više koriste mehanizmi koji omogućavaju okretno otvaranje i zatvaranje prozora. Kod ovih prozora krila nisu okačena na bočnim šarkama, nego se šarke nalaze na vrhu ili na sredini prozora i krilo se okreće od sredine po vertikalnoj ili horizontalnoj osi. Okretni prozori omogućavaju odličnu ventilaciju i deluju veoma atraktivno i lepo.

Pametni prozori

Tehnologije pametnog doma šire se i na prozore. Pametni prozori mogu da se kontrolišu preko mobilnih aplikacija ili automatskih sistema. Mogu da se sami otvaraju i zatvaraju, sami da spuštaju i podižu roletne, ili da navlače zavese i tako regulišu protok svetlosti i kontrolišu temperaturu i potrošnju energije.

Održivi i ekološki prihvatljivi materijali

Sve je veće interesovanje za korišćenje održivih i ekološki prihvatljivih materijala za izradu prozora. Za ramove se upotrebljavaju reciklirani polivinili (PVC) i aluminijum, kao i drvo koje je dobiveno na održiv način (prepoznaje se po oznaci FSC).

Personalizacija i prilagođenost posebnim zahtevima kupaca

Tehnologija izrade prozora je toliko napredovala da kupci mogu da naruče unikatne primerke po svojoj želji i prema izgledu i estetici njihovog doma, sa posebnim stilom, izgledom, bojama i oblicima.

Zaštita od klimatskih promena

Savremeni svet je suočen sa opasnostima od klimatskih promena. Vremenske nepogode i oluje postaju sve snažnije, a time se od prozora očekuje da ponude adekvatnu zaštitu. Savremeni prozori su tako dizajnirani da mogu da izdrže jake vetrove, udare grada i jakih kiša, da podnesu veoma niske ili visoke temperature. Za zaštitu od sve većeg UV zračenja koriste se posebne folije, koje smanjuju negativni uticaj sunčevih zraka.

Završna reč

Kupovina prozora koji će biti u skladu sa savremenim trendovima je samo početak. Veoma je važno da oni budu montirani na odgovarajući način kako bi mogli da obavljaju svoje funkcije ali i da se uklope u izgled fasade. Zato je pronalazak kvalitetne firme koja proizvodi, ali i montira stolariju, od veoma velike važnosti.

Slike: Pexels

Nema ništa gore od izgleda zapuštenih i prljavih ulaznih vrata. Ona prestavljaju prvu stvar koji posetioci primećuju. Lepa i čista ulazna vrata ostavljaju dobar prvi utisak na njih, što je posebno važno ukoliko se kuća ili stan prodaje, ali ako nisu održavana, onda je taj utisak veoma loš.

Osim toga, prljava ulazna vrata negativno utiče na zdravlje ukućana i posetilaca, zato što se na njima skuplja prašina, bakterije, virusi, grinje i drugi štetni mikroorganizmi, ne pruža sigurnost i bezbednost, ima kraći životni vek,brže propada i smanjuje estetski izgled doma.

Neminovno je da će vremenom na ulaznim vratima da se akumulira velika količina prašine, paučine i ostale prljavštine. To znači da vlasnici moraju povremeno da ih očiste. Način čišćenja u velikoj meri zavisi od materijala od kog su ulazna vraza napravljena, ali neka generalna pravila mogu da se primene kod svih vrsta ulaznih vrata.

U produžetku pročitajte kako da najlakše i najbolje očistite svoja ulazna vrata.

Brisanje

Prvi korak je brisanje. Suvom krpom, najbolje od pamuka ili mikrofibera, prebrišite ulazna vrata od vrha nadole. Potrebno je proći celu površinu, sve izbočine, pukotine, pragove i sa njih u potpunosti skloniti prašinu, prljavštinu i paučinu.

Dok to radite, proverite da li postoje oštećenja, ogrebotine i manje ili veće pukotine. Proverite da li na šarkama, kvakama i bravi ima prljavštine i ostataka masti.

Za izolaciju vrata veoma je važno da dihtung gume budu čiste i neoštećene, tako da prebrištie i njih. Ukoliko su mnogo oštećene, moraju što pre da se zamene.

Ukoliko su ulazna vrata od masivnog drveta, treba proveriti da li su boja i lak ispucani i oštećeni. Ako jesu, biće potrebno novo farbanje i bajcovanje zato što kroz mikropukotine prodire vlaga koja izaziva ubrzano trulenje drveta.

Loše održavana ulazna vrata

Pranje

Posle grubog brisanja prljavištine suvom krpom, vrata treba da se operu vodom i deterdžentom. Deterdžent ili sapun se rastvaraju u mlaku vodu a zatim se čistom krpom nanose na vrata, isto od vrha prema dole. Krpa treba što češće da se ispire.

Za metalna vrata se upotrebljavaju posebna sredstva za metal.

Neki vlasnici koriste crevo, ali pranje ulaznih vrata pod velikim pritiskom vode se ne preporučuje zbog mogućih oštećenja.

Sušenje

Posle pranja, neophodno je da se ulazna vrata dobro osuše. Za tu namenu preporučujemo upotrebu čiste pamučne krpe ili peškira koji ne ostavljaju mrlje.

Čišćenje staklenih površina

Staklene površine mogu da se čiste sirćetom ili specijalnim sredstvma za staklo. Potrebno je napraviti vodeni rastvor sirćeta, sa njim prebrisati stakla, zatim isprati staklačistom vodom i na kraju staklo osušiti suvom i čistom krpom. Staklo ne treba da se čisti kada sunčevi zraci padaju direktno na vrata, da bi se izbegli tragovi na njemu.

Čišćenje okova

Sredstva za čišćenje

Brave, kvake i šarke mogu da se očiste pomoću blagog rastvora deterdženta. Važno je da se sa metalnih delova pažljivo obriše vlaga kako ne bi korodirali.

Preporučuje se da se posle čišćenja, okov podmaže uljem za podmazivanje.

Umesto završne reči

Za dobar izgled i sjaj ulaznih vrata redovno čišćenje i održavanje je veoma važno. Koliko često će se čistiti zavisi od doba godine, lokacije nekretnine i količine prljavištine i prašine u okolini. Ukoliko se u neposrednoj blizini nalazi gradilište, fabrika ili rudnik, ulazna vrata moraju češće da se čiste. Samo na taj način će duže trajati, lepo izgledati i moći će u potpunosti da obavljaju svoje funkcije.

Slike Peqsels

Ako želite da živite u udobnom, bezbednom i energetski efikasnom domu, a naravno da želite, održavanje prozora je od suštinskog značaja. Njihovo nerednovno i loše održavatnje vodi ka uništavanju ne samo njihovog izgleda, nego ugrožava i stan ili kuću (što je posebno važno ako vlasnik namerava da je proda).

Uobičajeni i najčešći problemi kod prozora su:

Napukla i polomljena stakla
Manja ili veća oštećenja ramova
Loše dihotvanje i pojava promaje
Otežano otvaranje i zatvaranje krila
Prodor buke, vode i vlage
Kondenzacija vlage između stakala

Ako želite da vaši prozori što duže traju i da izbegnete skupe popravke, morate redovno da ih održavate. U nastavku možete da pročitate nekoliko veoma jednostavnih saveta koji će produžiti njihov životni vek i doprineti da prozori bolje izgledaju i funkcionišu.

Redovan i temeljit pregled

Odvojite vreme da pogledate i pregledate svoje prozore. Naša preporuka je da to radite jednom u tri meseca. Tako ćete otkriti potencijalne probleme pre nego što postanu ozbiljniji.
Počnite tako što ćete nekoliko puta da otvorite i zatvorite krila prozora. Tako ćete proveriti šarke i brave. Ako imate drvene ramove proverite da li su ispucani i da li postoje znaci truleži.
Proverite da li postoje pukotine između prozorskog rama i zida.
Ako imate prozore sa dvostrukim ili trostrukim staklenim panelima, proverite da li između stakala postoje znaci kondenzacije. Ako postoje, to znači da je zaptivanje narušeno i da treba promeniti dihtung gume.
Ako imate roletne i komarnike, nekoliko puta ih zatvorite i otvorite kako bi ste se uverili da dobro rade.

Čišćenje

Najlakši način da izbegnete kvarove i oštećenja na prozorima je njihovo redovno čišćenje.

Ako imate drvene prozore, koristite vlažnu krpu da brzo i lako uklonite prašinu, paučinu i prljavštinu. Krpa ne treba da bude previše mokra, kako ne bi izazvala truljenje drvenih ramova.

Ako imate aluminijumske ili PVC prozore, za čišćenje koristite blagi sapun ili blagi deterdžent koji je rastvoren u toploj vodi. Veoma je važno da ova sredstva ne budu abrazivna kako ne bi oštetila ramove. Za stakla treba koristiti specijalna sredstva za čišćenje stakla.

Zaptivanje pukotina

Svaka praznina i pukotina vodi ka većim računima za grejanje ili hlađenje zato što vazduh može da prođe. Veoma je važno da se ove pukotine otkriju dok su još male. Pukotine mogu da se popune pur penom, kitom ili silikonom. Mogu da se koriste i gumene ili silikonske trake za zaptivanje.

Farbanje

Ako imate drvene prozore, koje ne želite da menjate za PVC ili metalne, onda morate strogo da vodite računa o njihovom redovnom farbanju, lakiranju i bajcovanju. Boja i lak štite drvo, zaptivaju manje pukotine i daju prozorima bolji izgled i sjaj. Prilikom farbanje treba voditi računa da se ne pređe preko pokretnih delova jer to može da dovede do zaglavljivanja prozora.

Preporučuje se da se prozori farbaju na svakih tri do pet godina.

Navremeno popravljanje oštećenja

Od ključne je važnosti da se oštećenja i kvarovi što pre saniraju. Ako vlasnik okleva i ostavlja ih za kasnije, rizikuje veće kvarove. Na primer, kod starih drvenih prozora najčešće oštećenje je trulenje ramova. Ako ga ignorišete, trulež će se veoma brzo proširiti, ne samo na prozore, nego i na nameštaj i na druge drvene predmete u kući.

Najlakše trulež može da se sanira tako što se nožem, šrafcigerom ili nekim oštrim alatom ukloni truli deo, a rupa popuni kitom ili silikonom. Za veća oštećenja potrebni su veći zahvati, a možda i zamena celog rama ili prozora.

Završne reči

Naše završne reči su - vodite računa o svojim prozorima. Redovno održavanje ne mora da bude veliki posao. Potrebno je samo da odvojite malo vremena i energije i da pratite ove naše veoma jednostavne savete.

Slike: Pexels

Pasivna kuća na Islandu. Izvor Tobias Bjørkli preko Pixelsa

Zadatak arhitekata je da dizajniraju udobne, otporne i energetski efikasne objekte. Kuće, zgrade i stanovi treba da budu izgrađeni tako da mogu da traju nekoliko generacija i da budu u stanju da zadovolje sve potrebe i želje stanara. Ove potrebe i želje nisu statične, nego se razvijaju, evoluiraju i menjaju.

Jedna od potreba koja ranije možda nije bila tako važna, sada je od krucijalnog značenja – objekti za stanovanje moraju da budu energetski efikasni.

Koncept koji najviše štedi energiju, čuva resurse i smanjuje negativne uticaje na životnu sredinu su pasivne kuće.

Šta su pasivne kuće?

Koncept pasivnih kuća je prilično jednostavan - radi se o ultra efikasnim i promišljeno dizajniranim objektima koji zahtevaju izuzetno male (a u nekim slučajevima i nula) količine energije za grejanje i hlađenje, bez ugrožavanja udobnosti i sigurnosti stanovanja.

Pasivne kuće treba da budu otporne na klimatske promene, da mogu da iskoriste solarne dobitke u hladnim klimatskim područjima, da ublaže visoke temeprature u toplim, da održavaju visok nivo zdravog i kvalitetnog vazduha, a da istovremeno budu trajne i izdržljive na sve vremenske nepogode.

Kratka istorija pasivnih kuća

Izvor Tomáš Malík preko Pixelsa

Primeri pasivnih kuća mogu da se nađu u dalekoj istoriji: od drevnih okruglih kuća od nabijene zemlje u Južnoj Africi, preko zgrada od cigala od blata u Mesopotamiji i aboridžinskoj Australiji, građevina od gline u Centralnoj Aziju, Pueblo sela na američkom jugozapadu, do evropskih kuća od busena trave i slame iz srednjeg veka.

Toplotna masa debelog, zemljanog materijala kod ovih objekata je pružala zaštitu od ekstremnih temperaturnih promena, održavala unutrašnjost hladnom kada je napolju bilo vruće i toplom kada je napolju bilo hladno.

Savremena rešenja pasivnih kuća stekli su popularnost u SAD i Evropi tokom energetske krize 1970-ih i 80-ih godina prošlog veka. Prve takve kuće su imale organske i geometrijske forme, dobro izolovane zidove, proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i prozore koji su omogućavali nesmetani ulazak sunčeve svetlost i prirodnu ventilaciju.

Principi savremenih pasivnih kuća

Zajednički principi kod dizajna i izgradnje pasivnih kuća su sledeći:

Upotreba ekoloških i održivih građevinskih materijala;
Pravilna orijentacija objekta;
Visoka izolacija zidova, podova i krovova;
Uklanjanje toplotnih mostova i dobro zaptivanje kod stolarije i svih spojeva na fasadi;
Kontrola vlage;
Uravnotežena ventilacija sa rekuperacijom (povratkom) toplote;
Prozori, ulazna i balkonska vrata imaju zastakljivanje visokih performansi;
Kontrola solarnog dobirka (solar gains) pomoću pametno postavljenih prozora (primer - na južnoj strani se postavljaju veliki prozori, na severnoj manji), zavesa, roletni, itd;
Korišćenje solarnih panela, malih vetrogeneratora i toplotnih pumpi;

Izvor slike: Pixabay preko Pixelsa

Prozori u pasivnim kućama

Montaža, funkcionisanje i građa prozora i vrata u pasivnim kućama imaju suštinski značaj. Da bi dostigli principe i ciljeve pasivne gradnje oni treba da budu napravljeni od kvalitetnih materijala.

Do 1980-ih godina, jedna od glavnih nmana pasivnih kuća bio je nedostatak prozora visokih performansi. Da bi se smanjila neželjena sunčeva toplota pomoću jednostrukog stakla, prozori su bili veoma mali ili ih je trebalo pokriti nekim izolacionim materijalom.

Ali inovacije su proširile njihove mogućnosti i performanse. Jedna od najvažnijih je pronalazak nisko emisionog stakla(Low-E) koje je premazano nekim metlanim premazom koji odbija deo sunčevog UV zračenja. Druga inovacija su bila dvostruka i trostruka stakla koja omogućavuju da se otvori na kućama termički „razbiju“, tako što se spoljašnji i unutrašnji delovi odvajaju i izoluju. Na taj način se gubitak toplote smanjuje, a energetske performanse poboljšavaju.

Današnji prozori su kombinacija dvostrukih i trostrukih staklenih panela sa Low-E premazima. U prostor između stakala se ubrizguje neki od plemenitih gasova kako bi se postigla dodatna izolaciona moć. Ovi gasovi se nalaze i u komorama u ramovima. Broj komora može da se kreće od 5 do 7 pa i više.

Umesto završnih reči

Pasivne kuće i adekvatna stolarija koja se instalira na njima su svakako budućnost. Njihova šira ekspanzija je ograničena većim troškovima gradnje i održavanja u odnosu na klasične objekte, ali se očekuje da se cena postepeno smanjuje. Vetar u leđa je sve veća zabrinutost za klimatske promene i našu životnu sredinu, što primorava države da investiraju i subvencioniranju baš ovakve objekte.

Brava sa zaključavanjem u više tačaka

Ako želite da povećate bezbednost svog doma, rešenje su ulazna vrata koja imaju sistem zaključavanja u više tačaka (višestruko zaključavanje). Radi se o vrsti mehanizma koji zaključavanje ostvaruje u više tačaka. Na ovaj način se nivo sigurnosti nekretnine za nekoliko puta povećava, kao i izdržljivost i trajnost ulaznih vrata i brave. Bezbednosno interesantne prostorije mogu da imaju i nekoliko brava sa razlčitim ključevima.

Kako funkcioniše sistem zaključavanja u više tačaka?

Za ovaj sistem je karakteristično to da se ulazna vrata zaključavaju na više mesta duž okvira vrata. Time što se kontakt između krila vrata i njenog štoka (okvira, rama) ostvaruje na više tačaka, smanjuje pritisak na jedno određeno mesto, kao što je slučaj kod ostalih vrsta zaključavanja. Brave se sastoje od nekoliko zavrtnja, šrafova i poluga (jezičci brave), koji kada se ključ okrene, izlaze iz svojih ležišta u štoku i vrše zaključavanje. Zahvaljujući tome, ulazna vrata koja imaju zaključavanje u više tačaka su otpornija na krivljenje, naduvanje i pojavu oštećienja koja se dešavaju tokom vremena i dugog korišćenja.

Prednosti zaključavanja u više tačaka

Povećana bezbednost

Kada sevrata zaključavaju na više mesta, manja je mogućnost provale. Provalnici često koriste metalne poluge da razdvoje krilo vrata od njenog rama kako bi mogli da uđu. Kada je kontakt zaklučavanja na više mesta, odvajanje je daleko teže, ako ne i nemoguće. To znači da će vlasnici koji na svojim ulaznim vratima imaju ovakve sisteme, moći mirnije da spavaju.

Bolje zaptivanje ulaznih vrata

Sistem zaključavanja u više tačaka obezbeđuje bolje zaptivanje ulaznih vrata, što znači i bolju otpornost na loše vremenske uslove (oluje, kiša, sneg, grad, niske i visoke temperature). Kada se okrene ključ na ulaznim vratima, onda se ona zaključa na više mesta i bolje prione na štok i zidove. To pomaže u sprečavanju promaje i poboljšanju energetske efikasnosti prostorija. Osim toga, smanjen je ulazak prašine, polena, zagađenog vazduha i buke u unutrašnjost kuće ili stana.

Poboljšana izdržljivost ulaznih vrata

Ulazna vratakoja imajusistem zaključavanja u više tačaka imaju veću izdržljvoost i duže traju. Kod ovih vratiju krilo i štok se zaključavaju na nekoliko mesta, što za posledicu ima da će svi delovi ravnomerno da se naprežu i troše. Kod zaključavanja u jednoj tački, ova naprezanja su daleko veća na mestu gde jezičak brave vrši zaključavanje. To znači da postoje velike šanse da se tokom vremena taj deo ošteti i propadne.

Ulazna vrata sa sistemom zaključavanja u više tačaka bolje dihtuju, manji je ulazak vlažnog vazduha i vodene pare, tako da je manja korozija metalnih delova. Popravke i zamene istrošenih i korodiranih delova biće ređe i jeftinije, a životni vek ulaznih vrata daleko duži.

Izgled ulaznih vrata

Iako ovaj sistem zaključavanja ima daleko više delova od klasičnih brava, izgled ulaznih vrata uopšte nije opterećen. Brave mogu da budu u različitim stilovima, bojama i završnim obradama, od tradicionalnog do veoma modernog izgleda. Najviše aplauza dobijaju brave sa minimalističkim dizajnom, sa skrivenim zavrtnjima i ručicama koje se neprimetno uklapaju u vrata.

Ulazna vrata sa višestrukim zaključavanjem pružaju dodatni nivo zaštite, sigurnosti i kontrole pristupa. Ukoliko želite da povećate bezbednost svoje nekretnine, instalirajte ovaj ovaj sistem na svoja ulazna vrata.

Izvor slike:Pixabay preko Pixels

energetski efikasni prozori u novom domu

Energestki efikasni prozori. Max Rahubovskiy, Pixels

Jedna od najvažnijih karakteristika savremenih prozora je njihova energetska efikasnost. Energetska efikasnost znači manji raćuni za energiju za grejanje uz osećaj velike udobnosti prestoja.

Za određivanje koliko je jedan prozor energetski efikasan, upotrebljava se koeficijent po imenuU-vrednost. On se izražava u W/m2K (vati po kvadratnom metru kelvina). Preko njega se meri sposobnost nekog materijala da prenosi energiju po stepenu temperaturne razlike sa obe strane predmeta koji je izrađen od tog materijala. U osnovi, U-vrednost određuje koliko je komponenta dobra ili loša u prenošenju toplote.

Postoji nekoliko elemenata i faktora koji utiču na energetsku efikasnost prozora. Poboljšavanje energetske efikasnoti u poslednjih 20 do 30 godina je rezultat razvoja tehnologije izrade stolarije, kao i sve strožim građevinskim propisima i zahtevima. U nekim državama (uostalom kao i kod nas) veliki uticaj imaju subvencije i inicijative za zamenu stare i toplotno neefikasne stolarije.

Od čega zavisi energetska efikasnot kod prozora?

Ono što prozor čini energetski efikasnim je njegova sposobnost da spreči prenos toplote tako da temperature u unutrašnjosti prostorija ostanu prijatne tokom cele godine, bez obzira kakvo je vreme napolju.

Energetska efikasnost prozora najviše zavisi od sledećih faktora:

Vrsta zastakljivanja;
Vrste i kvaliteta materijala od kog su izrađeni ramovi;
Kvaliteta zaptivanja;
Kvaliteta montaže prozora.

Zastaklivanje prozora

Jedan od glavnih faktora koji u velikoj meri utiče na to koliko će prozor biti energetski efikasan, je vrsta zastakljivanja koja se koristi u prozorskim krilima.

Termička efikasnost staklenih jedinica je danas toliko poboljšana da su ramovi postali najneefikasniji deo prozora, dok je nekada to bilo staklo. Dva vrste staklenih paketa koji se danas upotebljavaju su:

Dvoslojno (dvostruko),
Troslojno (trostruko) zastakljivanje.

Po pravilu, trostruko staklo je efikasnije od dvostrukog, ali treba znati i to da i debljina stakla dosta utiče na ukupnu izolacionu moć. Dvostruka zastakljivanja koja se danas koriste imaju U-vrednost ne lošiju od 1,6 W/m²K, dok kod trostruko zastakljenih prozora nije veća od 0,8 W/m²K.

Osim broja stakala, na energetsku efikanost utiče i debljina stakla i rastojanja između dva panela. Ako je staklo u paketu tanje, imaće manju energetsku efikasnost. Ali sa druge strane, deblja stakla imaju veću težinu, više opterečuju šerke, ramove pa i same zidove. Zbog toga krila prozora moraju da budu manja, a to znači da je i unos svetlosti u prostoriju manji.

Još jedno tehničko rešenje koji u velikom stepenu poboljšava U-vrednost je ubrizgavanje argona ili nekog drugog plemenitog gasa između stakala u panelu.

Energetski efikasni prozorski okviri (ramovi)

Generalno, danas se koriste tri vrste materijala za prozorske ramove:

Drvo
Aluminijum
Polivnil hlorid - PVC

Važno je znati da osim materijala od kojeg je napravljen ram prozora, veliki uticaj na njegovu efikasnost ima vrsta i kvalitet izrade.

Neki materijali su prirodno termički efikasniji od drugih, ali veliku razliku čine tehnološka rešenja koja su primenjena unutar ili između ramova. Na primer, pošto je metal, aluminijum nije termički efikasan materijal, ali se koristi zato što su njegova jačina i izdržljivost neuporedive bolje u onosu na druge materijale. To omogućava da površine pod staklom budu veće a ramovi dosta tanji u osnosu na one od PVC-a ili drveta. Energetska efikasnost metalnih ramova se povećava ugradjompoliamidnih termičkih prekida i aerogel materijala. Na taj način se ukupna izolacija aluminijumskih prozora može povećati i do 67%.

Drveni i PVC prozori su više energetski efikasni od aluminijumskih prozora. Međutim, oni imaju neke druge nedostatke. Drvo zahteva dosta veće (i skuplje) održavanje od aluminijuma, dok PVC ima tendenciju da pod dejstvom sunčevog UV zračenja počne da gubi svoju boju. Osim toga, nisu svu vlasnici zadovoljni njihovim izgledom.

Završne reči

Svedoci smo da danas postoje mnogo različitih tipova i vrsta prozora. Neki od njih su energetski efikasniji od drugih, neki uopšte nisu. Kupcima je teško da razumeju koji prozori će najbolje da odgovaraju njihovom domu i budžetu. Iako znaju da treba da povedu računa i da se dobro informišu, teško se probijaju kroz tehničke podatke kao što su debljina stakala ili U-vrednosti. Zato se od prodavaca i proizvođača prozora očekuje i zahteva da budu transparentni, iskreni i izađu pred svoje kllijente sa potrebnim informacijama.

Savremeni stakleni prozori. Izvor Inenjering Bau

Ne tako davno, stakleni prozori su predstavljali ogroman luksuz koji većina ljudi nije mogao sebi da priušti. Ako pogledamo malo isttoriju, možemo slobodno da kažemo da zastakljeni prozori predstavljaju pravu revoluciju u životima ljudi.

Život bez stakla

Prvi prozori su bili bez stakla. Radilo se o običnim rupama u kamenom, drvenom ili zemljanom zidu koje su bile pokrivene životinjskkom kožom, trskom ili nekim drugim improvizovanim materijalom. Ovakvi “prozori” su unutra propuštali sunčevu svetlost ali i hladnoću, vrućinu, kišu, sneg, insekte, itd. Nudile su samo elementarnu zaštitu, ali ipak je bio iskorak napred u odnosu na tamne pećine gde su živeli prvi ljudi.

Rani stakleni prozori

Prvi stakloeni prozori su se pojavili za vreme rimskog doba. Proizvodnja stakla je otkrivena još ranije u Kini, ali sve do tada nije se koristilo za prozore. Prozori su bili veoma jednostavni – male staklene ploče su bile uglavljene u drvene ramove. Ovo staklo je propuštalo svetlost ali nije bilo providno. Do pojave prozirnih staklenih ploča nije došlo sve do kraja III veka. Tada je otkrivena tehnika duvanja stakla pri kojoj su se dobijali stakleni cilindri koji su se zatim tanko sekli. Na taj način su se proizvodili zakrivljeni komadi providnog stakla koji su se međusebno lepili.

Povratak na staro

Kada je Rimsko carstvo propalo istorija je ušla u mračno doba ranog srednjeg veka. Igubila su se mnoga dostignuća, između ostalog i umešnost pravljenja stakla. Jedino mesto gde se staklo još koristilo bile su vitraži na velikim katedralama. Takvi prozori su bili sastavljani od malih komada stakla u više boja. Za obične ljude stakleni prozori više nisu bili dostupni. Umesto njih opet su se koristile tanke životinjske kože koje su bile razapete na drvene okvire. Koristili su se i tanko isečeni komadi rogova koji su bili spojeni, ali takvi prozori su bili veoma skupi.

Srednji vek

Stakleni prozori su se vratili krajem srednjeg veka. Francuzi su nastavili da poboljšavaju tehnologiju stakla tako da su u XVII veku na Versajskoj palati koja je izgrađena 1680 godine, upotrebili tada revolucionarnu tehniku prozora sa krunskim staklima i dugim rešetkama. Ovo staklo se sastojalo od spojenih šupljih i spljoštenih diskova koje su bile spajene u jednu celinu. Ali još uvek stakleni prozori nisu bili dostupni širokim narodnim masama. Poznato je da su bogati aristokratiji skidali svoje staklene prozore sa zidova i pažljivo ih čuvali dok su bili odsutni.

Krunsko staklo. Izvor Vikipedia

Staklo za svakog

Do početka XIX veka stakleni prozori su još uvek bili luksuz. Ali tada počinje industrijska revolucija koja donosi masovnu proizvodnju stakla. Cena prozora se prepolovila i oni su postali dostupni svima. Krajem XIX i početka XX veka počela je i upotreba čelika u građevinarstvu, što je omogućilo gradnju visokih zgrada i solitera sa velikim prozorima od poda do plafona, pravim staklenim zidovima.

Završne misli...

Danas prozore, koji su toliko napredovali da imaju dve ili čak tri staklena panela, uzimamo bez previše razmišljanja zdravo za gotovo. Ali kada pogledamo malo unazad, vidimo da se njihova evolucija, u nekom istorijskom smislu, ubrzala tek nedavno. Masovna upotreba staklenih prozora je promenilo mnogo toga u ljudskim životima. Sada možemo da kontrolišemo količinu svetlosti i temperaturu u unutrašnjosti prostorija, možemo potpuno da se izolujemo od okoline, da se zaštitimo od provala i elementarnih nepogoda a da istovremeno uživamo u okolini. Možda toga nismo svesni, ali stakleni prozori imaju veliki uticaj i na našu psihu, sreću i produktivnost.

Zato sledeći put kada pogledate napolju, zahvalite se svim inovatorima koji su naporno radili da bi danas došli do modernog staklenog prozora.

Znamo da su prozori i vrata na prvoj liniji odbrane od zimskih hladnoća i letnjih vrućina. Isto tako, poznato je i da imaju prilično nisku vrednost R koeficijenta(R koeficijent je mera kapaciteta nekog materijala za sprečavanje prenosa toplote preko njega). Svako poboljšanje kao što su dvoslojni i troslojni stakleni paneli, niskoemisioni metalni premazi, kao i ispune vazduhom ili nekim inertnim gasom, ima veliko značenje za visinu kućnog budžeta koji se odvaja za grejanje i hlađenje.

Argonje plemeniti (koristi se još i termin inertni) gas koji se upotrebljava za povećanje energetske efikasnosti stolarije. U poređenju sa drugim plemenitim gasovima (ksenon, radon, kripton) je najzastupljeniji u atmosferi. Radi se o bezbojnim, nereaktivnim, netoksičnim gasom koji nema ni ukus ni miris. Dobija se iz vazduha tokom proizvodnje tečnog kiseonika i azota, i posebnim tehnološkim procesima se ubrizgava između dva ili više staklena panela kao i u komorama prozorskih ramova.

Prednosti stolarije sa argonskim punjenjem

Staklene jedinice u stolariji koje su napunjene argonom imaju sledeće prednosti:

Veća energetska efikasnost

Poznato je da argon ima za oko 30 procenata veću izolacionu moć od običnog vazduha. Gušći je od vazduha i ima nisku U vrednost (U-vrednost je mera protoka toplote), što znači da provodi manje toplote od njega. To znači da prozori i vrata sa ispunom od argona između staklenih panela imaju daleko veću izolacionu vrednost od prozora sa jednim staklom, kao i od dvoslojnih i troslojnih prozora koja su ispunjena vazduhom.

Iako je razlika u R vrednostima između prozorskih panela sa vazduhom i sa argonom relativno mala, ipak se primećuje veliki uticaj na njihovu energetsku efikasnost, koja posebno dolazi do zanačaja kada kuća ili zgrada sadrži mnogo velikih prozora.

Poboljšana udobnost

Biti u prostorijama koji imaju ovakve prozore je veoma komforno i prijatno. Naime, prozori i vrata sa argonom pružaju zaštitu od hladnoće tokom zime, dok u letnjim danima štite unutrašnjost domova od nesnosne vrućine, a ne treba da se zaboravi i to da imaju veliku akustičnu izolaciju.

Prozori koji između dva ili tri panela imaju ispunu od argona su otporniji na promaju od ostalih prozora zato što bolje zaptivaju prostor. Razlog za to je veća gustina argona u odnosu na ostale gasove i jedinjenja koje se sadrže u vazduhu.

Zaštita od maglenja prozorskog stakla

Zbog dobre izolacije, unutrašnje staklo ima temperaturu koja je veoma blizu sobnoj temperaturi, što onemogućava skupljanje kondenzovane vodene pare na njemu. Prozori sa argonskom ispunom skoro nikada ne magle, a zimi se na njima ne “hvata” mraz i inje.

Zaštita od UV zračenja

Prozori punjeni argonom sami po sebi imaju mali uticaj na količinu sunčevog zračenja koja prolazi ktoz njih. Ali, proizvođači obično nanose niskoemisioni premaz na jednom ili oba stakla. Ovaj premaz pomaže da se smanji prolaz UV zraka kroz prostor unutar integrisane staklene jedinice i da se unutrašnjost prostorija, zavese, nameštaj, parket ili koža zaštite od štetnog UV zračenja.

Na primer, panel sa dvostrukim staklom koji ima vrednost R koeficijenta 2, može da poveća tu vrednost na 3,3 kada se na jednu od staklenih površina nanese niskoemisioni premaz od nekog metalnog oksida (najčešće se koristi titanijum oksid). To znači da je energetska efikasnost poboljšana za čak 67 %.

Nedostaci

Curenje argona

Nije neobično da tokom vremena argon iscuri iz zatvorenog prostora kroz dihtinge između staklenih ploča. Koliko gasa će da se izgubi zavisi od kvaliteta izrade. Ako stakleni panel nije dobro zapečaćen ili nisu korišćeni kvalitetni materijali, performanse prozora mogu da budu smanjene. Razne studije i testiranja su pokazale da curenje gasa od 5 procenata rezultira gubitkom izolacione moći od 12 procenata. Treba istaći da nema opasnosti po zdravlje ljudi. Argon je potpuno bezbedan i netoksičan gas.

Troškovi izrade prozora i vrata

Proizvodnja prozora sa argonom obično je skuplja od tradicionalnih prozora, zbog dodatnih materijala i procesa potrebnih za stvaranje zapečaćenih staklenih jedinica.

Ograničena primena

Argon se koristi samo u prozorima i vraima koja imaju dvoslojne ili trostroslojne staklene panele. To pomalo ograničava njegovu upotrebu u jednoslojnim prozorima i vratima, staklenicima, staklenim fasadama, i slično.

Ograničen životni vek

Iako prozori s argonom mogu da traju dosta dugo, zbog curenja gasa ili raznih oštećenja, postepeno gube svoju efikasnost. Tada treba ili da se zamene ili da se ponovo napune argonom, što povećava troškove održavanja.

Završne reči

Kada se odlučuje o kupovini prozora sa argonskim ispunama, treba uzeti u obzir sve njihove prednosti i mane i odabrati prema svojim ptorebama i željama. Iako imaju mnoge prednosti, kao što je superiorna izolacija i energetska efikasnost, možda nekom neće odgovarati njihova cena ili kraći vek trajanja.

Izvor slike: Christina Morillo, Pexles

Šta je laminirano staklo?

Petra Nesti, Pexels

Laminirano staklo je vrsta staklenog paketa koji se sastoji od dva ili više staklenih panela koja su povezana slojem od plastičnih materijala. Za tu namenu najviše se koristi Polivinil Butiral (PVB) malo ređe etilen Vinil Acetat (EVA). Ovakva stakla se najviše upotrebljavaju u automobilskoj industriji za vetrobranska stakla, ali sve se više koriste i u stolariji.

Upotreba laminiranog stakla

Pored prozora u vozilima, laminirana stakla se koriste u raznim arhitektonskim projektima gde su sigurnost i izolacija važni:

U prozorima i balkonskim vratima u kućama i zgradama, posebno onim koji se nalaze u područjima sklonim zemljotresima i snažnim olujama;
Za staklene fasade u visokim zgradama;
Za zaštitne barijere i ograde (pored puteva i bezbenosno osetljivim područjima);
Za banke i izložbene prostore, itd.

Prednosti laminiranog stakla

Povećana bezbednost i sigurnost

Kada se laminirano staklo razbije, njegova slojevita struktura ne dozvoljava krhotinama da se raspu unaokolo. One ostaju zalepljene, staklo ostane zajedno i na taj način se smanjuje rizik od povreda (za razliku od običnog stakla koje se razleti u svim pravcima).

Zaštita od UV zračenja

Sloj koji se nalazi između staklenih panela blokira i do 90% UV zračenja. Na taj način štiti zdravlje stanara, nameštaj, parket i unutrašnjost prostorija od šteta usled izlaganja suncu.

Isto tako, laminairano staklo ima veću toplotnu izolaciju, što utiče na energetsku efikasnost i manje račune za grejanje i hlađenje domova.

Izolacija od buke

Slojevi polivinil butirala između stakala pomažu u sprečavanju prolaska zvuka, što čini laminirano staklo odličnom opcijom za prostorije gde je potrebna veća zvučna izolacija.

Zaštita od provala

Laminirano staklo se koristi u stambenim i poslovnim objektima koji zahtevaju veću otpornost na provale. Potencijalnim lopovima će biti mnogo teže da ga probiju zato što sloj od polivinil butirala mnogostruko povećava njegovu izdržljovost. Neka laminirana stakla koja imaju više slojeva mogu da spreče čak i prolazak metka. Negde se ovakvo staklo (zatvori i sl.) koristi umesto rešetaka.

Fleksibilnost primene i dugotrajnost

Laminirano staklo može da se izrađuje u bilo kojim veličinama, oblicima i dizajnima. To mu omogućava široku i raznoliku primenu. Isto tako, ono je čvršće i duže traje od običnog stakla.

Kaljeno ili laminirano staklo?

Još jedna vrsta stakla koja ima veliku izdržljivost je kaljeno staklo. I ono je čvrsto, teško se lomi i koristi se na mestima gde se zahteva velika otpornost i izdržljivost. Osnovna razlika između njih je ta što je kaljeno staklo napravljeno od jednog sloja dok je laminirano od više slojeva. Zbog toga je laminirano staklo deblje od kaljenog.

Kaljenje stakla je tehnološki proces gde se ono prvo ubacuje u peć za kaljenje u kojoj se izlaže veoma visokoj temperaturi, da bi se zatim naglo ohladilo. Na taj način se površina stakla kompresuje, što ga čini jačim od običnog stakla. Ovakva zagrevanja i hlađenja mogu da se izvedu nekoliko puta.

Laminirano staklo se češće koristi nego kaljeno staklo zato što nudi veću sigurnost i može da izdrži veće ekstremne hladnoće i mehaničke udare. Kaljeno staklo se koristi u manjim aplikacijama, uglavnom u unutrašnjim prostorijama kao na primer vrata tuš kabina, stakleni pregradni zidovi, prozor na šporetskoj rerni, itd.

Ograda od laminiranog stakla. Artur Stec, Pexels

Nedostaci laminiranog stakla

Cena - laminirano staklo je skuplje od klasičnog stakla. Potrebno je više materijala, specijalizovana oprema, proizvodni proces je složeniji i duže traje;

Težina - zbog višeslojne strukture, laminirano staklo je teže od običnog stakla iste debljine, što povećava troškove transporta i montaže;

Izgled – može da se desi da ivice laminiranog stakla postanu žute ili bele zbog izlaganja vlazi ili UV zracima. Isto tako, ponekad mogu da se jave optički efekti poput duple slike ili bočnih odraza;

Održavanje i popravka– oštećenja, ogrebotine ili pukotine na površini laminiranog stakla se teško saniraju;

I pored navedenih nedostataka, laminirana stakla zbog svojih sigurnosnih i zaštitnih svojstava, ostaju popularan izbor prilikom nabavke stolarije.

Plise komarnik. Izvor slike Inženjering Bau

Plise komarnik je vrsta kliznog komarnika koji se najaviše koristi kod balkonskih vrata, ali imaju primenu i kod prozora. Glavna njihova karakteristika je što mogu lako da se rastežu i skupljaju omogućavajući lako otvaranje i zatvaranje prozora i vrata bez potrebe za stalnim skidanjem i postavljanjem komarnika. Kada su razvučeni, pružaju veoma efikasnu zaštitu od insekata i ostalih uljeza, a kada su skupljeni, zauzimaju vrlo malo prostora.

Održavanje plise komarnika

Da bi ostvarili svoju glavnu ulogu, plise komarnici, uostalom kao i ostala stolarija, zahtevaju pravovremeno i redovno održavanje. Tu spadaju sledeće aktivnosti:

Čišćenje prašine, paučine i ostale prljavištine koristeći meku četku ili usisivač sa mekim nastavkom u obliku četke;

Brisanje okvira komarnika vlažnom krpom i rastvorom deterdženta. Treba izbegavati jake i abrazivne hemikalije i sredstva za čišćenje, jer mogu da oštete završni sloj. Posle toga mekom i suvom krpom treba ukloniti vlagu;

Odstranjivanje nataložene prljavštine sa šina na komarniku. Kako bi mreža mogla neometano da klizi, treba povremeno očistiti nakupljenu prljavštinu sa donjeg i gornjeg klizača (šine);

Provera i zamena mreže komarnika. Ukoliko je mreža oštećena, pocepana ili labava, neće moći pravilno da obavlja svoju funkciju. Ukoliko je oštećenje malo, može se zatvoriti lepljivom trakom, ali ako je veće, mreža mora da se zameni.

Zamena mreže na plise komarnicima

Mreža na plise komarniku tokom vremena može da se ošteti, pocepa, olabavi ili iskrivi zbog stalnog izlaganja suncu, kiši, jakim vetrovima, gradu i nevremenu. Ukoliko se radi o većem oštećenju, ona mora da se zameni. Oštećena mreža na plise komarniku znači otvoren poziv komarcima, muvama, paucima, termitima i ostalim uljezima da slobodno uđu u unutrašnjost prostorija.

Za saniranje oštećenog plise komarnicka može da se pozove firma gde su oni nabavljeni (posebno ako su još uvek pod garancijom), ali veoma često su majstori zauzeti i neće odmah doći. Za to vreme, insekti imaju otvorena vrata za ulazak. Ako hoćete da izbegnete takvu situaciju, treba da zasučete rukave i sami da zameniti mrežu.

Mreža komarnika. Izvor slike Inženjering Bau

Potrebni materijali i alati

Za zamenu oštećene mreže na plise komarniku je potrebno:

Nova mreža (može da se nabavi u specijalizovanim radnjama ili u firmi gde je plise komarnik kupljen);
Valjak – služi za utiskivanje mreže u žleb rama;
Odvijač (šrafciger)– služi za vađenje stare i pričvršćivanje nove mreže na svoje mesto;
Nož, skalpel ili makaze – za sečenje mreže;
Metar–za merenje materijala;

Kako zameniti mrežu na plise komarniku u 4 koraka

Postupak zamene mreže je isti kako za prozore tako i za balkonska vrata.

1. Uklanjanje stare mreže

Da biste izvadili mrežu, prvo morate da izvadite ram koji je drži. Ram je za vrata ili prozor prićvršćen šarkama, šrafovima ili ekserima. Kada izvadite ram, stavite ga na ravan pod i pomoću šrafcigera pažljivo izvadite staru mrežu. Vodite računa da ne oštetite žleb.

2. Stavljanje nove mreže

Postavite novu mrežu na ram i zategnite je. Mrežu pažljivo ugurajte u žleb rama. Pri tome koristite valjak kako biste je ravnomerno pritisli. Mreža mora ostati zategnuta i bez nabora.

3. Isecite višak mreže

Pažljivo makazama ili nožem isecite višak mreže. Vodite računa da se ne posečete dok to radite.

4. Montaža rama sa novom mrežom

Pažljivo namestite ram sa novom mrežom na svom mestu i pričvrstite ga pomoću šrafova ili eksera. Kada je ram postavljen, nekoliko puta ga otvorite i zatvorite kako biste ga proverili da li radi ispravno.

Komarnik na prozoru. Izvor slike Inženjering Bau

Završne reči

Plise komarnici su praktični, ne narušavaju izgled i estetiku stolarije i fasade, ne ometaju normalnu cirkulaciju vazduha i štite unutrašnjost prostorija od “neovlašćenih upada” štetočina. Ispravni plise komarnici sa neoštećenom mrežom predstavljaju pouzdanu barijeru protiv štetnih, dosadnih ali i opasnih insekata, koja ne sprečava normalan prolazak vazduha i ventilaciju prostorija.

Možda vam zamena oštećene mreže na plise komarniku izgleda laka i jednostavna, ali dosta često vlasnici nemaju potrebno znanje, alat i iskustvo da to sami učine. Iz tih razloga je daleko bolje angažovati profesionalce - majstore kojima je to svakodnevni posao.

troslojni i četvoroslojni stakleni paneli

Četvoroslojni i troslojni stakleni panel. Izvor slike

Savremeni prozori umaju nekoliko uloga - propuštanje sunčeve svetlosti, zaštita od nepovoljnih meteoroloških uslova (vetra, oluja, kiše, snega, grada i ostalih padavina), omogućavanje što boljeg i šireg pogleda napolje, termičku i akustičnu izolaciju prostorija uz minimalne gubitne toplotne energije i uz sve to da izgledaju privlačno i lepo.

Da bi mogli da ostvare sve navedene uloge, veoma je važno kakvo se staklo ugrađuje u njima. Odavno su prošla vremena kada se na prozoru nalazilo samo jedno staklo. Današnji savremeni prozori imaju dvoslojne i troslojne staklene panele koji za nekoliko puta povećavaju njihovu jačinu, izdržljivost, energetsku efikasnost i ostale karakteristike.

Prednosti višeslojnih staklenih panela

Višeslojni stakleni paneli se sastoje od dva ili više stakla koja su postavljena paralelno jedno na drugo, dok je prostor između njih ispunjen vakumom, vazduhom ili plemenitim gasom (argon, kripton, radon). Prednosti ovih panela su sledeće:

Utiču na udobnost i prijatnost domova ili poslovnih prostorija;
Povećavaju energetsku efikasnost i smanjuju potrošnju energije koja se koristi za grejanje i hlađenje. Da bi se povećale izolacione karakteristike, na unutrašnjoj strani stakla se nanosi tanak sloj metalnog oksida (obično titanijum dioksid). Ova stakla se nazivaju Low-E ili nisko emisiona stakla;
Smanjuju spoljašnu buku (akustična izolacija);
Veća jačina i otpornost stakla utiče na bolje bezbednosne karakteristike;
Smanjuje se (ili potpuno onemogućava) kondenzaciju vodene pare na staklu;
Povećava se životni vek prozora.

Četvoroslojni stakleni paneli. Izvor slike, Wikipedia

Četvoroslojni prozori i njihova upotreba

Što više staklenih slojeva to su gore nabrojane prednosti veće. Četvorostruki prozori imaju 4 stakla i tri međuprostora koja su ispunjena nekim plemenitim gasom, što sve zajedno pruža izuzetnu izolaciju u odnosu na dvoslojna i troslojna prozorska stakla. Ali i pored višestruko poboljšanih karakteristika, ovakvi prozori se veoma retko sreću, posebno na našim prostorima. Postavlja se pitanje, zašto je tako? Zar vlasnici nekretnina ne žele još više izolacije, još manju buku, još veću sigurnost?

Za slabiju primenu četvoroslojnih prozora postoji nekoliko razloga:

Visoki troškovi proizvodnje. Zbog veće količine materijala i složenijeg procesa izrade, četvoroslojno staklo je skuplje za proizvodnju. Takođe, veći broj slojeva znači veću težinu i veće troškove transporta i montaže. Cena prozora sa četvoroslojnim staklenim panelima je za oko 200% puta veća od klasičnih dvoslojnih i troslojnih prozora. Mnogi kupci smatraju da je to previše i da se tako velika investicija ne isplati. U našoj klimatskoj zoni energetska ušteda nije dovoljna da opravdaju visoku cenu.Četvoroslojni prozori nude za 20% bolju toplotnu izolaciju u odnosu na troslojne ili dvoslojne prozore, što jeste poboljšanje, ali nije proporcionalna sa dodatnim troškovima.

Težina i strukturalna ograničenja.Četvoroslojni prozori su znatno teži od prozora sa manje slojeva. Što više stakla, to je veća i težina prozora, što može da izazove probleme s nosivim kapacitetom ramova prozora i zidova. Potrebni su veći i snažniji ramovi, masivnije i izdržljivije šarke i dodatna podrška, što povećava troškove njihove izrade i ugradnje. Osim toga, i zidovi moraju da budu deblji,što otežava posao građevincima, posebno prlikom renoviranja i zamene stare stolarije. Postaviti ovako teške prozore na već postojeće zidove nije uopšte ni lako ni praktično.

Manja prozirnost četvoroslojnog stakla. Dodavanje više slojeva stakla utiče na smanjivanje prozirnosti prozorskog okna i manju količinu prirodne svetlosti koja ulazi u prostorije.

Estetska komponenta. Neki ljudi smatraju da su četvoroslojni prozori ružni, neugledni, “debeli”. Veći broj stakala mogu da stvaraju optičke distorzije (poput dupliranja ili izobličenja slike), refleksije, neprirodne odsjaje ili promene u boji stakla pod određenim uglovima. Deblji ramovi smanjuju vidljivost spoljašnjeg okruženja, što može da stvori osećaj zatvorenosti i smanjivanje vizuelne povezanosti sa spoljnim svetom. Ne preporučuje se njihova primena na objektima gde je estetika fasade veoma važna.

Kakva je budućnost četvoroslojnik staklenih panela?

I pored vrhunske izolacije i sigurnosti ovih prozora, visoka cena i velika težina predstavljaju velike prepreke za njihovu širu primenu. Za sada je ovakva stolarija ograničena na specifične situacije gde se traži povećana izolacija kao na primer u surovim i hladnim klimatskim predelima Kanade, Aljaske i Skandinavije.

Ali, ne treba ih ni unapred otpisivati, uz buduće inovacije i tehnička rešenja koja će smanjiti njihove dimenzije, težinu i cenu, možda ih možemo očekivati u većem broju i kod nas.

provera i popravka lošeg zaptivanja na stolariji,

Izvor fotografije: La Miko, Pexels.com

Neverovatno veliki broj ljudi ima problema da otkrije da njihova stolarija ne zaptiva dobro, a i kada otkriju nisu u stanju da izvedu neophodne popravke. Klimatske promene više ne mogu da se negiraju. Vremenski uslovi postaju sve ekstremniji što samo povećava značaj stolarije. Ukoliko vam prozori i vrata ne dihtuju dobro, hladan vazduh (ili vreli letnji), vlaga i kiša će vam ulaziti u prostorije, pojaviće vam se uvek nezgodna promaja, kao i veći računi za grejanje/hlađenje. Nije potrebno posebno isticati da boravak u takvim prostorijama nije ni prijatan ni zdrav.

Mnoge studije i naučna istraživanja su pokazale da samo jedan prozor koji ne zaptiva dobro, smanjuje energetsku efikasnost prostorije za 30%.

Ovaj tekst ima cilj da vam pomogne kako da otkrijete da li vaša stolarija propušta promaju i kako da sanirate taj problem.

KAKO PROVERITI ZAPTIVANJE STOLARIJE?

Postoji nekoliko načina kako da proverite da li vašiprozori i vrata dobro zaptivaju. Preporučujemo da se provere rade po vetrovitom danu i kada postoji razlika između unutrašnje i spoljašne temperature vazduha.

1. Vizuelna inspekcija

Sa pregledom stolarije počnite sa spoljašne strane. Dobro pogledajte i proverite sledeće:

da li su oštećene silikonske, gumene ili plastične dihtung trake;

da li su stakla, pragovi, ramovi i krila oštećena, napukla ili slomljena;

da li su se na zidovima oko prozora i vrata pojavile manje ili veće pukotine koje propuštaju toplotu i vlagu.

Posle provere sa vanjske strane, pregledajte prozore i sa unutrašnje strane. Ako ste prethodno stavili traku za zaptivanje (ili široki sajlotep) proverite ga i procenite da li može da izdrži još neko vreme. Ova traka treba da je čvrsta, netatknuta i da bude u stanju da spreči promaju i vlagu.
Ako imatedvoslojna ili troslojna staklaproverite da li se između njih stvara magla od vodene pare. Ako je odgovor potvrdan, to znači da stakleni paneli više nisu hermetički zatvoreni i izolacione performanse su oslabljene.

2. Test pomoću dima

Za curenja vazduha koja nisu lako vidljiva, možete izvršiti test pomoću dima. Test se odvija na sledeći način:

zatvorite sva vrata i prozore u stanu;
isključite rernu, peć i ostale uređaje koje emituju toplotu;
uključite aspirator, kako biste stvorili unutrašnji negativni pritisak;
zapalite mirisni štapić i približite ga prozoru, ulaznim ili balkonskim vratima i posmatrajte promene u ponašanju dima. Ukoliko postoji promaja, dim će se iskriviti prema unutra;
sličan test možete izvesti i bez dima tako što ćete staviti ruku pored prozora. Da bi ste lakše osetili promaju, pokvasite je vodom;
isto tako možete da koristite i tanke trake od papira ili plastike.

3. Test pomoću papira

Da biste proverili da li se prozori dobro zatvaraju, stavite komad papira na prozorsku dasku, a zatim ga zatvorite. Pokušajte da izvučete papir. Ako izlazi lako, bez kidanja i gužvanja, to je znak da će verovatno i vazduh prolaziti kroz njih.

4. Termovizijske kamere

Najtačniji način za otkrivanje propuštanja toplote kod stolarije je pomoću termovizijske kamere i termo detektora. U nekim zemljama (Švedska, Kanada) ovakve provere su obavezne pri kupovini nekretnina.

Izvor fotografije:Erik Mclean, Pexels.com

KAKO POPRAVITI LOŠE ZAPTIVANJE STOLARIJE

Za saniranje stolarije koja loše dihtuje, postoji nekoliko jednostavnih rešenja. Pomenućemo sledeće:

Zaptivanje silikonom

Silikon je mekana i lepljiva supstanca koja može efikasno da popuni pukotine u ramovima prozora. Silikon je svestran, vodootporan, dugotrajan i može da se koristi za sve vrste ramova - drvenih, metalnih, od PVC-a. Za zaptivanje drvenih prozora može da se koristi kit i akrilne paste (pene).

Zaptivanje treba obaviti u proleće ili rano leto, kako bi silikonska masa imala dovoljno vremena da se dobro osuši i očvrsne pre nego što počne hladna sezona i dođu hladniji i vlažniji meseci.

Dihtung trake

Za zaptivanje prozora i vrata mogu da se koriste dihtung trake. Ove trake mogu da budu od različitog materijala:

Gumene trakesu dugotrajnije i elastične, pružaju odličnu izolaciju od hladnoće i buke;
Trake od pene su fleksibilne i lako se prilagođavaju nepravilnim površinama, ali nisu dugotrajne;
Silikonske trake su otporne na vlagu i vremenske uslove i pogodne su za zaptivanje sa spoljašnje strane stolarije.

Dihtung trake su na jednoj strani samolepljive, dovoljno je da se zaštitni sloj ukloni i traka pritisne uz prozorski okvir. Nakon što se postave, ne zahtevaju posebno održavanje i lako se zamenjuju. Mogu da budu različitih dužina i širina kako bi se prilagodile različitim vrstama i veličinama prozora.

Folije

Za zaptivanje stolarije se koriste takozvane sakupljajuće folije (shrink film). Radi se o providnoj plastičnoj foliji koja se zagreva fenom kako bi se skupila i formirala čvrsto zaptivanje koje sprečava promaju. Lako se skidaju pomoću trljanja alkoholom.

Zamena stakla

Prozorsko staklomože da se sanira ako su pukotine na njemu male. Ali, ako je ono previše oštećeno, mora da se zameni. To je operacija za koju mora da pozovete majstore koji će na bezbedan način da zamene stari panel i postave novi.

Lak za nokte

Na kraju vam nudimo jedno privremeno i improvizovano rešenje. Lak za nokte može da traje nekoliko dana i funkcioniše samo na zaista malim pukotinama. Kada se pažljivo nanese, očvrsli prozirni lak formira tanak i nevidljivi sloj koji efikasno zaptiva pukotinu.

I NA KRAJU

Idealno vreme za zaptivanje prozora je tokom toplijih meseci kada je temperatura iznad 15 stepeni i kada je vreme suvo i nema padavina. Zato ne čekajte da zima zakuca na vaše prozore, obavite ove jednostavne provere i popravke, kako kasnije ne biste imali većih problema.

U poslednjih nekoliko decenija, kupci širom sveta najviše biraju PVC profile. A zašto baš PVC profile, saznaćete u nastavku ovog teksta pa zato, nastavite da čitate.

Inače, profili ili ramovi koji se koriste za izradu prozora i vrata mogu da budu izrađeni od sledećih materijala:

PVC –a;
Drveta;
Metala (aluminijum, čelik, itd.);

O kakvom se to čudesnom materijalu radi?

Polivinil hlorid (poznat i po skraćenici PVC) je sintetički polimer koji se proizvodi iz nafte ili prirodnog gasa, putem - polimerizacije.

Ovaj proces se odvija na sledeći način:

1. faza - proizvodnja vinil hlorida (VCM). Ključna sirovina za dobijanje polivinil hlorida je vinil hlorid. On se dobija sintezom etilena i hlora.

Etilen (C₂H₄) se dobija iz nafte ili iz prirodnog gasa;
Hlor (Cl₂) se proizvodi elektrolizom soli (NaCl);
Etilen i hlor reaguju u procesu poznatom kao hloriranje i dobija se molekul 1.2 - dihloretilen;
dihloretilen se zatim zagreva (pirolizuje) i dehidrohloruje (gubi jedan molekul HCl) kako bi se stvorio vinil hlorid (VCM).

2. faza - polimerizacija vinil hlorida. VCM je monomer; da bi se dobio polivinil hlorid, on se polimerizuje pomoću hemijskog procesa koji se naziva polimerizacija. Na kraju ovog procesa dobija se praškasta supstanca – polivinil hlorid (PVC), u koju se dodaju razni aditivi - plastifikatori, stabilizatori, boje, itd.

3. faza – obrada i modifikacija PVC-a. Dobijena masa se dalje može oblikovati u razne proizvode kroz procese kao što su ekstrudiranje, kalupljenje ili presovanje. Sam materijal je veoma izdržljiv, trajan, otporan na UV zračenje, dostiže veliku energetsku efikasnost, nisku proizvodnu cenu, lako se obrađuje i održava, može i da se reciklira.

PVC se koristi za izradu različitih proizvoda - igračke, posuđe, vodovodne i kanalizacione cevi, izolacija električnih kablova, kućišta za kompjutere, pakovanja, itd. Za prozorske i vratne sisteme upotrebljava se u neplastifikovanom obliku (u PVC).

Struktura PVC profila

PVC profili koji se upotrebljavaju u savremenoj stolariji imaju šuplju unutrašnju strukturu, tj. podeljeni su u komore. Ove komore deluju kao vazdušni džepovi i imaju ulogu da poboljšaju toplotnu i zvučnu izolaciju, istovremeno smanjujući težinu prozora ili vrata (vazduh je veoma dobar izolator).

Da bi se gubitak toplote još više smanjio, u ove komore se utiskuje neki od plemenitih gasova, najčešće argon. Broj komora se kreće od 3 do 7. Veći broj komora utiče na bolju toplotnu i zvučnu izolaciju, ali smatra se da 5 komora ima najbolji balans između izolacionih performansi i cene.

Izolacione sposobnosti

Izolacione performanse se iskazuju preko koeficijenta prolaska toplote(Uw). Ovaj koeficijent prikazuje toplotne gubitke prilikom prolaska toplotnog zračenja kroz određeni materijal iizražava se u W/m²K. Što je vrednost niža, to je izolacija bolja. Savremeni PVC prozorski sistemi sa višekomornim profilima i dvostrukim ili trostrukim staklom imaju Uw vrednosti između 0.7 i 1.3 W/m²K,što je izuzetno malo.

Ne treba da se zaboravi ni akustična izolacija koja kod PVC ramova sa 5 komora iznosi do 45 decibela (dB).

Dimenzije PVC profila

Standardna širina PVC profila koji se koriste u stolariji varira od 60 mm do 90 mm. Širi profili omogućavaju veću dubinu komora, što poboljšava termičke performanse i omogućena je ugradnja trostrukog stakla. Nedostaci su veća cena, teži prozori i komplikovanija montaža, posebno ako su zidovi tanji.

Prema standardima, debljina spoljnog zida profila mora da bude najmanje 2.8 mm. Deblji zidovi komora poboljšavaju čvrstoću i otpornost na udarce, ali isto tako povaćavaju težinu, cenu i ponekad deluju premasivno.

Braon PVC ramovi. Izvor. Alessio Cesario. Pexels.com

Dizajn PVC profila

PVC profili mogu da se izrađuju u skoro svim formama, veličinama i dizajnima. Mogu da budu pravougaoni, kvadratni, polukružni, kružni, trouglasti, da imaju ravne linije karakteristične za moderan dizajn ili zaobljene ivice za klasičniji izgled. Iako su najčešće beli, mogu da se farbaju u svim bojama, teksturama i završnim obradama uključujući i mogućnost imitacije drveta.

Ojačanja PVC profila

Da bi se još više povećala čvrstoća i stabilnost PVC profila, kao i da se smanje deformacije koje su prouzrokovane opterećenjem ili temperaturnim promenama, u unutrašnjost komora se postavljaju metalna ojačanja. Ova ojačanja u obliku poluge mogu da budu čelična (debljine od 1.5 mm do 3 mm) ili aluminijumska koja su lakša, ali jednako čvrsta.

Standardi i sertifikacija

Savremeni prozorski PVC ramovi se izrađuju u skladu sa nekoliko međunarodnih standarda:

ISO 9001 - označava da su prozorski PVC profili proizvedeni u skladu sa visokim standardima upravljanja kvalitetom;
LEED i BREEAM - standardi za održivu gradnju;
EN 12608 - evropski standard za PVC prozorske profile, koji definiše minimalne zahteve za kvalitet, čvrstoću, toplotne i zvučne karakteristike;

Završne reči

Zahvaljujući svojoj čvrstini, pouzdanosti, izdržljvosti, izolacionim performansama, mogućnostima prilagođavanja, jednostavnoj obradi, lakoći održavanja i veoma povoljnim proizvodnim cenama, PVC profili su veoma traženi za izradu prozora i vrata. Napredna rešenja i inovacije kao što su upotreba plemenitog gasa u komorama, dodatna ojačanja, kvalitetne zaptivke, Low-E staklo, i tako dalje, još više naglašavaju i unapređuju njihove karakteristike i svojstva.

Ukoliko razmišlajte o kupovini nove, i zameni stare neefikasne stolarije, za više informacija pogledajte sajt proizvođača stolarije.

Izvor naslovne slike: Wldemar, Pexels.com

Izvor: Rachel Claire, Pexels.com

Stvarno, šta su? Samo ime kaže da se radi o prozorima koji se ne otvaraju i ne zatvaraju. Ali kome trebaju takvi prozori? Nastavite da čitate, sve će biti objašnjeno, i šta su fiksni prozori, i koje su njihove prednosti i mane, i kakve vrste ovih prozora postoje.

1. Definicija fiksnih prozora

Fiksni prozori su prozori koji su trajno postavljeni u svoj okvir i nemaju mogućnost otvaranja. Koriste ih svi oni koji traže prirodno osvetljenje, dobar pogled ka spoljašnjoj sredini i dobru energetsku efikasnost. Njihova jedina mana je to što - ne omogućavaju provetravanje prostorija.

Fiksni prozori se sreću kako kod klasičnih tako i kod savremenih pravaca u arhitekturi. Oni su jedno od obeležja takozvanog otvorenog koncepta stanovanjakoji se karakterišepovezanim prostorijama bez jasne granice među njima,jedinstvo terase i unutrašnjosti doma, puno prirodnog svetla i osećaja prostranosti, spokoja i mira.

2. Prednosti fiksnih prozora

Fiksni prozori imaju sledeće prednosti:

Propuštaju više prirodnog svetla– pošto se ne otvaraju, nema šarki i statički ne opterećuju zidove, fiksni prozori mogu da budu veći i sa većim staklenim površinama. Njihovi ramovi su veoma tanki tako da se ovaj efekat još više povećava. A to znači veću količinu svetlosti koja smanjuje potrebu za veštačkim osvetljenjem;
Široki panoramski pogled– samim tim što su veći, fiksni prozori omogućavaju širi i bolji pogled prema spoljašnjosti. Ako ispred kuće imate predivan pejzaš, pogled na planinu, šumu, more i slično, ugradite veliki fiksni prozor;
Stvaranje osećaja prostranosti – sobe koje imaju fiksne prozore izgledaju veće, otvorenije, prozračnije i prostranije. Iako se radi o vizuelnom efektu, veoma je koristan kod manjih soba koje imaju ograničenu prirodnu svetlost;
Veća energetska efikasnost - to što se fiksni prozori ne otvaraju znači da se kroz njih ne rasipa toplota. Osim toga, i kod njih se koriste savremene tehnologije poput trostrukih i dvostrukih staklenih panela, niskoenergetski (Low-E) premazi, višekomorni PVC ramovi, kvalitetne zaptivne gume, itd. Ova rešenja utiču na povećanje njihovih izolacionih performansi;
Zahtevaju minimalno održavanje - fiksni prozori nemaju pokretne delove, a to znači manje troškove, manje truda i potrošenog vremena za čišćenje, podmazivanje, popravku i zamenu komponenti. Dovoljno je povremeno prebrisati i oprati ramove i staklene površine;
Nepremostiva su prepreka za komarce, smrdibube i ostale insekte - ovakvi prozori isključuju potrebu za komarnicima i zaštinitm mrežama, jer insekti ne mogu da uđu kroz zatvorene prozore;
Zaštita– lopov ne može da uđe ukoliko ne može da otvori prozor. Nije ni čudo što se u bezbednosno osetljivim prostorijama prozori ne otvaraju;
Estetika i izgled– fiksni prozori mogu da se izrađuju u svim mogućim stilovima, oblicima i veličinama, što ih čini pogodnim za širok spektar arhitektonskih dizajna. To što se ne otvaraju i nemaju pokretne delove dozvoljava arhitektima i dizajnerima prostora veliki broj različitih rešenja i kombinacija. Vlasnici mogu da biraju od tradicionalnog dizajna do najsavremenije estetike;

Fiksni prozor. Izvor Timothy Huliselan, Pexels.com

3. Nedostaci fiksnih prozora

Ne omogućavajuprovetravanje prostora– kada nema otvaranja - nema promaje. A to znači da moraju da se pronađu alternativni načini za ventilaciju (klima uređaji, ventilatori)

Stvara se kondenzacija – pošto se prostorije ne provetravaju, stvara se veća količina vodene pare koja se kondenzuje na prozorskim staklima.Usled povećane vlažnosti može da se stvara buđ.

4. Vrste fiksnih prozora

Postoji nekoliko vrsta fiksnih prozora:

Standardni pravougaoni- imaju klasičan dizajn sa pravim uglovima i ivicama. Često se korise u novim zgradama i kancelarijama.
Lučni fiksni prozori - imaju zakrivljen vrh i koriste se kod starih, klasičnih, rustičnih stilova gradnje.
Okrugli (ovalni) prozori– njihov specifičan izgled se najviše koristi kod modernih građevina.
Kutni prozori - postavljeni su pod pravim ili oštrim uglom. Idealni su za maksimiziranje svetlosti u uglovima prostorija. Često mogu da se vide u ulazima zgrada.
Panoramski prozori – imaju velike staklene površine koje omogućavaju uživanje u lepim panoramskim pogledima.
Stakleni zidovi - prekrivaju čitave zidove. Pružaju osećaj prostranosti i povezanosti sa spoljnim okruženjem.
Vitražni (dekorativni) prozori– to su prozori sa ukrasnim staklom. Koristili su se u crkvama, muzejima i luksuznim domovima.
“Krmeni” prozori – nalaze se iznad ulaznih vrata, mogu da budu pravougaoni, lučni, okrugli, trouglasti i svim drugim oblicima i veličinama. Osim što unose dodatnu svetlost, daju izgled sofisticiranosti, šarma i stila.
Stranični prozori– isto tako dodatni element kod ulaznih vrata, sa tom razlikom što su postavljeni bočno, sa jedne ili obe strane.

Završne reči

Većina ljudi će samo odmahnuti rukom kada čuju fiksni prozori. Ali, kada ste već saznali njihove najosnovnije karakteristike, prednosti i mane, sačakajte malo i razmislite, možda ipak imate neki neku prostoriju pogodnu za prozor koji ne može da se otvara i zatvara.

Znamo da se radi o pomalo kontroverznim proizvodima i zato nas zanima vaše mišljenje. Da li imate iskustva sa fiksnim prozorima? Koje ste vi nedostatke i prednosti primetili na njima? Ostavite nam komentar, i pridružite se diskusiji ispod teksta.